"NA KRSTOVDAN ME JE POSLEDNJI PUT ZAGRLIO! SPREMILA SAM MU ŠORC I PEŠKIR DA PLIVA ZA ČASNI KRST!" Bolna ispovest majke koja je ostala bez sina na Bogojavljenje!
Ne mogu da prihvatim da mog sina nema već dve godine! Kada pričam o mom Dušku nikad ne izgovorim da je mrtav, sve se nadam da će doći...
Ovim potresnim rečima za Kurir počinje svoju ispovest Vesna Đorđević iz Velikog Gradišta, majka Duška Đorđevića (31) koji je nastradao pre dve godine u teškoj saobraćajnoj nesreći kada je sa prijateljem J. M. krenuo da pliva za Časni krst na Dunav povodom praznika Bogojavljenje. Obdukcija je utvrdila da se Duško udavio nakon što je džip BMW sleteo s puta i upao u reku Dunav.
Plivanje za Časni krst
- Tuga za mojim Duškom nikad neće prestati! Tragično je nastradao kada je krenuo sa prijeteljem da pliva za Časni krst na Bogojavljanje. Dan pre toga, na Krstovdan smo pričali i poslednji put se zagrlili. Rekao mi je: "Majko, ja bih išao na Maltu. Srećan sam i hoću da probam tamo da žviim i radim!" Rekla sam mu da ako želi da može, da ćemo se skrpiti i da slobodno ide ako hoće - priča nam drhtavim glasom Vesna i dodaje:
- To je bio naš poslednji zagrljaj... Sećam se da ga je zvao prijatelj i on mu je rekao da dolazi samo da se još malo ispriča sa majkom.
Neutešna majka objasnila nam je da se Duško spremao za plivanje na Dunavu i da se jako radovao tome.
- Duško je u avgustu 2023. godine nakon osam godina došao iz Nemačke i od tada je bio u Velikom Gradištu. Voleo je da posećuje manastire, osećao je neki mir tamo i hteo je da pliva za Časni krst. Rekla sam mu da ide ako hoće i ako oseća potrebu da to treba, neka uradi - kaže nam Vesna i dodaje da se njen suprug Živorad nije složio s tim da Duško pliva.
Zaustavi ga da pliva...
- Tog jutra, na Bogojavljenje moj suprug mi je rekao da zovem Duška i da ne treba da ide na plivanje. Tražio je od mene da ga odgovorim jer je hladno i ne treba to da radi. Rekla sam mu: "Pobogu Mošo, ne mogu ja u 31. godini da ga odgovorim da ne pliva, ako je on naumio. Mogu za neke stvari, ali za to neće me poslušati. Odlučio je".
Tuga i bol koju su tada doživeli njen suprug i ona ne može rečima da se opiše.
- Dan pre nego što je došlo do tragedije, J. inače, dugogodišnji prijatelj mog Duška, divno dete kupio je džip BMW i oni su se našli. Moj Duško je voleo BMW, sećam se, a ja ne mogu od tada da ga vidim ni nacrtanog, ma nijedna kola više. Nekako ne mogu da se pomirim da mi nema deteta - kaže nam Vesna i objašnjava da ni sama ne zna kako je na kraju saznala da je ostala bez Duška.
- Sestra mi je rekla da se Duško udavio. Svi su me čudno gledali... Tražila sam odgovore, a na kraju sam došla u kafić gde je moj sin radio, tada sam razgovarala sa njegovim kolegom, rekao mi je da li je istina da je Duško nastradao, rekla sam mu da sam ja došla njega to da pitam. Svi su znali, poslednja sam bukvalno saznala da sam ostala bez Duška.
Udavio se
Naša sagovornica sa knedlom u grlu opisala kako je došlo do nesreće.
- Dušku sam na Krstovdan spremila šorc, bademantil i peškir kako bi imao za plivanje. Sve to poneo sa sobom kako bi išao na plivanje... Dunav je sve to odneo, te stvari nikad nisu nađene. Upali su u vodu sa džipom i mislimo da ga je vazdušni jastuk udario, da se on onesvestio i potom udavio - kaže nam Vesna i objasnila da je Duškov prijatelj J. koji je bio na mestu vozača zadobio povrede tokom udesa i da je jedva preživeo nesreću.
- Eto, želeo je da prvi put pliva za Časni krst, ali nažalost nije uspeo... Kada sam saznala za tragediju nisam znala gde da idem, da li u policiju, Hitnu pomoć. Kod koga da tražim odgovore, ništa nisam znala. Neprihvatljivo mi je da više nemam sina.
Poseban rođendan
Vesna Đorđević dok se sprema da obeleži drugu godišnjicu smrti sina kaže za Kurir da često pomisli šta bi njen sin sad bio i gde bi živeo da nije nastradao.
- Ne prihvatam činjenicu da nije živ. Spremam mu godišnjicu, ali nekako stalno je tu. Na primer, spemam pihtije i razmišljam šta bi mi rekao da li sam ih dobro spremila. Bio je odličan kuvar, pa se stalno preispitujem kakav bi komentar dao na neko jelo. To su neke stvari svakodnevne koje me podsećaju na njega - rekla nam je Vesna i dodala da joj je za rođendan tražio samo tortu.
- Duškov rođendan je 30. decembra i taj poslednji rođendan proslavio je najlepše. Rekao mi je: "Majko, ovo mi je najlepši rođendan u životu! Baš sam se lepo proveo!" Tražio mi je samo da mu napravim tortu, rekla sam mu "naravno, da hoću sine". Nekako, njegov rođendan se slavio kao da je najvažniji datum na svetu - nasmejala nam se Vesna nakon što je izgovorila ovu rečenicu.
Drug nazvao sina po njemu
Vesna dok je pričala o sinu Dušku pomenula nam je i da je Duškov prijatelj svom sinu dao njegovo ime, iz poštovanja.
- Reklo mi je dete da će dati ime sina po mom Dušku. Oni su se tako ranije dogovorili. Divan gest, zaista. Nekako ostanem bez reči, jer njegovi drugari su sva moja deca - kaže naša sagovornica i tvrdi da J. M. koji je bio za volanom BMW nisu krivično gonili niti bi to ikad uradili.
- To dete poznajem od njegove devete godine, nije nam ni palo na pamet da ga tužimo i gonimo. Nažalost, dogodio se splet nesrećnih okolnosti i naš Duško je preminuo. Viđam se s njim, teško mu je kao i nama, dete nosi svoj krst. Pratiće ga ta tragedija kao i nas ceo život.